[ Pobierz całość w formacie PDF ]
tu, i Porodica je koristila reèi obilja sa izvesnom èe~njom, aupljom
hrabroaæu, kao da odr~ava reèi u ~ivotu kako bi saèuvala i obeæanje da æe
jednog dana ponovo moæi da prikupe santimetar ili dva masnog tkiva.
"Pokupi èvarke kada pootpadaju."
"Ako otpadnu, èuæe se pljus."
"Svejedno, dr~i èetvore oèi na oprezu."
"Hoæu da budem sa tobom."
"Suviae je opasno."
"Nije!"
"Jeste."
"Nije! Nebre, nikako! Pogledaj ono zelenilo tamo!"
"Samo vla~na mrlja, i to jedva."
"Nije! Svi znaju da maake ne vole zelenilo."
"Mo~da."
"Boje ga se. Ne mogu dobro da vide pri zelenoj svetlosti."
"Gde ima zelenila, ima i vode. `to poma~e rðu."
"To sam i rekao, je l' tako? Pa, pusti me onda da idem sa tobom."
%7Å„alostivo gunðanje u Tobijevom glasu dirnu Kilina, i tek ato zausti da
ka~e sinu da ostane miran i bezbedan kraj transmaake, zateèe sebe kako
proverava plavo proaaran prikaz u svom levom oku. Dobar, èvrst, napred
usmereni trougao stajao je nad topo mapom neravne doline.
"Okej. Dr~' se levo od mene."
"Superbre!" Tobi poskoèi dvadeset metara u jasan, proziran vazduh, i èim
se spustio poèe je da trèi. Podvriskivao je od iznenadne energije i zaèas se
naaao kraj oca.
U sinovljevom glasu Kilin prepoznade prizvuk Veronike. Mada je imao
njene snimke, nikada ih nije prizivao iz èipa za dugotrajno skladiatenje u
korenu kième. I ovako je i najmanji nagoveataj mogao da ga pro~me gorèinom i
slaaæu. Tobi je bio potpuno njihovo dete. Nisu koristili druge genetske
komponente dok su ga pravili - ato je znaèilo da je Tobi bio jedino Veronikino
nasleðe.
Jer, Veronika beae nestala u Propasti i bila je potpuno mrtva.
Veæina Plemena tada je pala, spr~ena nemim udarima napada maaki na
Citadelu. Stotinama godina pre toga maake su polako zauzimale delove
Snegobara, dok je èoveèanstvo to oprezno posmatralo. Snegobar je bio hladan,
vodom bogat svet sa vetrovima koji su premeatali vlagu u velikim, visokim,
èupavim oblacima. Maake nisu volele takve planete, ato je i bio razlog da
èoveèanstvo doðe baa ovamo, kako bi napredovalo na svoj skroman naèin.
Tako je glasilo ono malo istorije koje Kilin ikada beae èuo - mada,
zapravo, i nije mario za to. Istorija je bila gomila prièa, a prièe su uvek
gomila la~i - ili se, barem, nisu razlikovale od njih. Toliko je znao, i to mu
je bilo dovoljno. Praktièan èovek morao je umeti da predvidi trenutak pred
sobom, a ne da se troai na praanjave prièe.
Porodica Biaop je ~ivela u gruboj èvrstini i lepoti Citadele. Kilin se
seæao tog vremena kao preko bezdanog ponora, mada beae proalo svega aest
godina od Propasti. Sve godine pre toga bile su sabijene u jedan blistavi,
èudesni trenutak, pun ljudi i dogaðaja koji viae nisu bili stvarni - koji su
bili zbrisani kao da nikada nisu ni postojali.
Od tada su Biaopovi bili noaeni dalje ne toliko pobedonosnim hordama iza
sebe, koliko narastajuæom plimom imena izgubljenih bitaka, zaseda u koje su
upali, klopki koje su se zatvorile, pripadnika Porodice koji su bili ranjeni
ili potpuno ubijeni, a ponekad i ostavljani u obespokojavajuæem, neèasnom i
pustoanom neredu da bi ostali pobegli, da bi spasli preostalo jezgro Porodice,
da bi odr~ali u ~oivotu neku tanku nit nasleða.
Imena su bila mesta na mapi. Testerasti Greben, Korint, Kamena Planina,
Reèni Tok, Veliki Alisini Izvori, Valov - ali mape viae nisu bile papir, veæ
puke aifre u memorisjkim èipovima pojedinaca. I tako, tokom aest godina
proganjanja, kako su èlanovi Porodice padali i bivali utopljeni u umove maaki,
Porodica beae izgubila èak i mape po kojima bi znala gde im se nalaze uporiata
koja su se joa dr~ala, borila se i bivala pokorena. Sada su imena bila samo
imena, bez èvrstine ili mesta u ~ivom tlu Snegobara.
U stalnom povlaèenju Porodica je mogla da sa sobom nosi veoma malo, te
je odbacila atampane mape i ostale sitnice koje su nekada oznaèavale njihovu
vlast nad zemljom. I tako se trag odbaèenih stvari protezao preko godina i
kontinenata.
Kilinov otac beae nestao u Citadeli, nestao u haosu. Veronika je bila
pogoðena dok je stajala tik kraj Kilina. Vukao je njeno telo sa sobom, tra~eæi
medicinara koji bi mogao da popravi atetu. I tek kada je pao, potpuno
[ Pobierz całość w formacie PDF ]